Од срца срцу

Viac o knihe

Замислите уморної путника који без икаквог заклона и заштите од зрака тройскої сунца, корача преко врелої пустињскої песка. Његова залиха воде је потрошена, и он нема ништа чиме би могао да учаси своју горућу жер. Језик му се осушио; тетура се као пијан човек. Слике дома и пријатеља ређају му се пред очина, док верује да ће пропасти у страшној пустињи. Изненада, они који су испред нега радосно узвикују. У давини, уздижући изнад суве, песковите пустоши уздиже се палмино стабло, зелено и найредно... И као што палмино стабло, приећи храну из извора живе воде, постаје зелено и найредно усред пустиње, тако и хришћанин може да црпи из богате ризнице благодати са извора Божје љубави, и може да води уморне душе, које су пуне немира и спремне да пропадну у пустини греха, према водама од којих могу да пију и да живе. (Sings of the Times, 26. јун 1884)