Viac o knihe
Sa porastom nauke, moderna društva veruju da su nepovratno odvojena od svojih primitivnih predaka. Bruno Latour dovodi u pitanje ovu pretpostavku, istražujući kako bi svet izgledao ako bismo preispitali ovo verovanje. Njegova antropologija nauke otkriva da je mnogo toga što nazivamo modernim ukorenjeno u veri. Postavlja pitanja o pravom značenju modernosti i značaju naučne metode, ističući razlike između prirode i društva, čoveka i objekta—razlike koje naši preci nisu pravili u svojim svetovima alhemije i astrologije. Međutim, pored ove pročišćavajuće prakse modernosti postoji suprotna: mešanje politike, nauke, tehnologije i prirode. Latour analizira hibridna pitanja poput debate o ozonu, globalnom zagrevanju i krčenju šuma, sugerišući da kako se ovi hibridi množe, održavanje odvojenih kategorija za prirodu i kulturu postaje sve teže. Umesto da nastojimo da ih odvojimo, zalaže se za preispitivanje naših razlika i redefinisanje modernosti. Njegovo delo nudi novu perspektivu na nauku koja priznaje veze između prirode i kulture, kao i između naše kulture i drugih, kako prošlih tako i sadašnjih. Na kraju, cilj mu je očuvanje dragocenih aspekata modernosti uz podsticanje šireg, inkluzivnijeg razumevanja mogućnosti.
Nákup knihy
Nikada nismo bili moderni, Bruno Latour
- Jazyk
- Rok vydania
- 2011
- product-detail.submit-box.info.binding
- (mäkká)
Platobné metódy
Tu nám chýba tvoja recenzia
- Titul
- Nikada nismo bili moderni
- Podtitul
- Esej iz simetrične antropologije
- Jazyk
- srbsky
- Autori
- Bruno Latour
- Vydavateľ
- Mediterran Publishing
- Rok vydania
- 2011
- Väzba
- mäkká
- ISBN10
- 8686689493
- ISBN13
- 9788686689498
- Série
- Štítky
- Náučná literatúra, Spoločenské vedy, Historické téma, História, Filozofická tematika, Filozofia, Veda, Sociológia, Antropológia, Vedecké teórie
- Prvé vydanie
- 1991
- Pôvodný názov
- Nous n'avons jamais été modernes
- Hodnotenie
- 3,95 z 5
- Anotácia
- Sa porastom nauke, moderna društva veruju da su nepovratno odvojena od svojih primitivnih predaka. Bruno Latour dovodi u pitanje ovu pretpostavku, istražujući kako bi svet izgledao ako bismo preispitali ovo verovanje. Njegova antropologija nauke otkriva da je mnogo toga što nazivamo modernim ukorenjeno u veri. Postavlja pitanja o pravom značenju modernosti i značaju naučne metode, ističući razlike između prirode i društva, čoveka i objekta—razlike koje naši preci nisu pravili u svojim svetovima alhemije i astrologije. Međutim, pored ove pročišćavajuće prakse modernosti postoji suprotna: mešanje politike, nauke, tehnologije i prirode. Latour analizira hibridna pitanja poput debate o ozonu, globalnom zagrevanju i krčenju šuma, sugerišući da kako se ovi hibridi množe, održavanje odvojenih kategorija za prirodu i kulturu postaje sve teže. Umesto da nastojimo da ih odvojimo, zalaže se za preispitivanje naših razlika i redefinisanje modernosti. Njegovo delo nudi novu perspektivu na nauku koja priznaje veze između prirode i kulture, kao i između naše kulture i drugih, kako prošlih tako i sadašnjih. Na kraju, cilj mu je očuvanje dragocenih aspekata modernosti uz podsticanje šireg, inkluzivnijeg razumevanja mogućnosti.