Radivoj Radić Knihy

Ova knjiga je kontrapunktiranje na moju studiju Strah u poznoj Vizantiji, 1180-1204. Nastojao sam da pokažem da je hiljadugodišnja imperija imala i svoje drugačije, vedrije lice. Istorija, dakle, ne čine samo ratovi, velike ličnosti, epohalni događaji, religija ili administracija, nego i običan svakodnevni život, "mali" ljudi, prividno manje značajna ili gotovo beznačajna zbivanja. U knjizi sam se bavio ovim pitanjima i zato sam u podnaslovu naglasio da je reč o "nekoliko sporednih tema". U šest poglavlja, koje čine Drugo lice Vizantije, svoje važno mesto našli su jedna zbirka šala, medicinski traktat, prosopografske beleške o neznatnim ljudima, fenomen vremena kao trajanja, poljoprivredna enciklopedija i sanovnik. Želeo bih da se budući čitaoci osećaju kao da su u starim kinematografima i da pred njihovim očima promiču slike koje im poput bengalske vatre osvetljavaju jedan nepoznat i zauvek nestao svet.

Savremeni istoričari se uglavnom slažu u oceni da posle osnivanja Rima nije stvoren važniji grad od Konstantinopolja. Njegovim osnivanjem u IV stoleću svetska istorija je bila okrenuta u novom smeru. Knjiga Radivoja Radića o "Novom Rimu", ognjištu vaseljenja, carici gradova, oku vasione, govori o njegovoj burnoj istoriji dok je bio najvažniji grad na svetu. Šarolik je spisak onih koji su posećivali srednjovekovni Carigrad. Trgovci, izaslanici raznih vladara, putnici namernici, hodočasnici, pustolovi, radoznalci. Skoro svi oni su bili podjednako ushićeni lepotom megalopolisa na Bosforu. Svedočanstva o poseti vizantijskoj prestonici ostavili su ljudi iz latinskog sveta zapadne Evrope, Rusi, Arabljani, Jevreji. U središtu pažnje skoro svih onovremenih putopisaca bili su hram Svete Sofije, čudo srednjovekovne hrišćanske arhitekture, i Hipodrom. Posebno su Carigradom bili impresionirani ruski hodočasnici, duboko religiozni i pobožno usredsređeni na mošti i razne relikvije. Otuda im se činilo da je crkva Svete Sofije, čija se lepota po njihovim rečima ne može opisati, podjednako i na nebu i na zemlji i da je tamo Bog među ljudima.